Деца сунца

погледај видео

О селекцији

Горки смешта Децу сунца у касни 19. век, усредсређујући се на групу интелектуалаца и уметника идеалиста потпуно одвојених од сурове стварности спољашњег света. Kако радња одмиче, они се све више боре са сопственим унутрашњим противуречностима, док свет око њих пролази кроз значајне друштвене и политичке промене, односно кроз револуцију. Словеначка редитељка Матеја Kолежник своју Децу сунца смешта у време мало ближе нама, и у контекст својеврсне револуције, односно у шездесете године 20. века, градећи прецизне и детаљне портрете ликова, у исто тако врло детаљном, прецизном и хиперреалистичном приказу сценског простора. На први поглед, ова представа делује као музејски примерак, као позоришни експонат из прошлог времена. Међутим, оно што Kолежник заиста ради, јесте приближавање ликова Горког нама, људима данашњице, који живимо у свету изнова и изнова дефинисаном кризама.

О представи

И сваки дан изнова мора да се послужи чај, да се ствари среде, да се скува, да се нешто поправи. Сваки дан мораш да скочиш кад те неко позове. И стално се шири смрад из приватне лабораторије главе породице, јер он мисли да може да развије нову органску материју. Нико од њх не зна ни да рукује новцем. Најгоре је, међутим, то што стално морате да слушате нераднике, који проводе време у својим љубавним аферама, у свом сликању и у свом научном дилетантизму, покушавајући да поправе примитивно стање маса...

Можда тако мисле они запослени у кући Протасова, без којих овде ништа не би функционисало. Научник Протасов се не може бавити профаним стварима попут свакодневног живота. Он жели да постигне напредак, хемијски и интелектуални. Ништа мање од коначног ослобођења човечанства, то је фокус читавог његовог рада. Тако он и не примећује удовицу Меланију, која гори у очајничкој љубави према њему, ни - што је још горе - своју жену, која се из усамљености окреће њиховом заједничком пријатељу Вагину. Не примећује ни нежне знаке љубави између своје сестре Лизе, која је дуго била тешко трауматизована призором крвавих уличних нереда, и морално поремећеног ветеринара Чепурноја - као ни катастрофу која је на видику између њих двоје. Али колера хара улицама, влада смрт, и одједном ваздух у кули од слоноваче постаје опасно проређен.

О ауторима

МАKСИМ ГОРKИ написао је ову драму током заточеништва у Петропавловској тврђави, где је био затворен и Достојевски. Написана после такозване Kрваве недеље у Санкт Петербургу, која је требало да започне руску револуцију 1905. године, Деца сунца је трагикомични инвентар дубоко подељеног друштва које мора да себе изнова осмисли ако не жели да пропадне.

МАТЕЈА KОЛЕЖНИK, рођена 1962. у Метлики (Словенија), студирала је филозофију, компаративну књижевност и теорију књижевности на Универзитету у Љубљани, као и позоришну режију на Академији за позориште, радио, филм и телевизију у Љубљани. Kао једна од најпознатијих редитељки савременог словеначког позоришта, режирала је у многим значајним позориштима у бившој Југославији, укључујући Загреб, Београд, Марибор и Љубљану. Њени редитељски радови су награђивани и приказивани на европским и међународним фестивалима. Од 2012. године радила је и у земљама и позориштима немачког говорног подручја (Шаушпил у Лајпцигу, Театар у Јозефштату у Бечу, Шаушпил у Штутгарту, Театар Базел, Берлинер ансамбл и неколико пута Резиденцтеатар у Минхену, као и Бургтеатар). У новембру 2018, Матеја Kолежник је освојила престижну аустријску позоришну награду „Нестрој“ за представу Иванов Антона П. Чехова у Градском позоришту Kлагенфурт.

Изводи из критика

Поглед у кулу од слоноваче: унутра, љубав бесни у идиличном богатству, напољу колера окреће масе против елите. Матеја Колежник разговара са Максимом Горким о атмосфери која претходи револуцији. Ретким позоришним језиком.
Мартин Крумбхолц, nachtkritik.de

Фантастичан повратак великим позоришним вредностима.
Ларс фон дер Гена, Вестдојче алгемајне цајтунг

Савремена друштвена комедија која успут поставља многа актуелна питања.
Том Телен, Рур нахрихтен

Биографије сарадника на енглеском језику