Za slogan ovogodišnjeg festivala izabran je stih Radmile Petrović „Snago, ne pristaj da budeš nečija”. Na šta vas to inspiriše? U čemu, prema Vama, leži prava snaga?
U našem biću. U razmišljanju, u našem odnosu prema stvarnosti, prema običnom, svakodnevnom životu, prema savladavanju svih izazova, u veri u sebe, u veri u druge, u veri ako ne u bolje, onda pak u drugačije sutra. U obrazovanju, radu na sebi, individualnom i kolektivnom, u dostojanstvu i životnoj jednostavnosti.
Erste Banka je sada već nekoliko godina uz Bitef, a naše partnerstvo postaje sve čvršće. Kako iz Vaše perspektive izgleda ova saradnja?
Ako mogu da citiram Njegoša: „Bez muke se pjesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova.” Druženje sa Bitefom smo započeli u godini koju svi, verujem, želimo da zaboravimo, godini korone, izolovanosti, straha, godini koja je za 54. i 55. Bitef mogla i da se ne desi, imajući u vidu sve (ne)prilike kojoj je festival bio izložen kako u organizacionom, tako i u finansijskom smislu.
Drago nam je što se program Na ivici budućnosti uopšte desio i što smo bili uz Bitef koji je izdržao, izdigavši se kao feniks iznad svega i svih. I bio je spektakularan. Mi, junaci rada svog je opet, za Bitef očekivano, dotakao neke druge društvene pojave, rat u Ukrajini, posledice pandemije - opšte i pojedinačno preživljavanje. Zahvalni smo Ivanu Medenici, umetničkom direktoru 56. Bitefa, na briljantno odabranim, relevantnim i prestižnim predstavama sa kojih smo izlazili drugačiji, osokoljeni i ohrabreni. Jer ipak ima nade, ma kako loše da je.
Radujemo se i ovom izdanju, sa nestrpljenjem čekamo oktobar, a posebno nam je drago što su program ovogodišnjeg Bitefa pored novog umetničkog direktora Nikite Milivojevića, osmislile i dve dame.
Koje su Vaše prve asocijacije kada neko pomene Bitef festival?
Pola veka i kusur trajanja. 57 godina čarolije, očekivanog, a mnogo češće neočekivanog, izazovnog, provokativnog, hrabrog, drugačijeg, svojeg. I naravno, gospođa Mira Trailović. Žena vulkan, čudo našeg teatra, zauvek prva dama prošlih, sadašnjih i budućih Bitefa. Kada sam čula ovogodišnji slogan odmah sam pomislila na Miru, podsetio me je na nju i sve ono od čega je bila i sazdana i satkana. Verujem da bi joj se dopao.
I ove godine na Bitef dolaze predstave iz celog sveta. Od devet komada koje ćemo gledati u glavnom programu, koji biste Vi najpre preporučili?
Teško je preporučiti bilo koju predstavu, a da je prethodno niste pogledali. Srećom, čitala sam Danteovu Božanstvenu komediju više puta, kao i Decu sunca Maksima Gorkog, pa ću sigurno pogledati te dve predstave. Ovu drugu pogotovu, jer ju je rediteljka smestila u šezdesete godine prošlog veka koje dobro pamtim te mislim da će mi biti zanimljivo.
Neću propustiti ni predstavu iz Grčke, Zbogom, Lindita; uvek sam na strani mladih autora, početnika, pogotovu ako nam donose nov, drugačiji izraz, ličnu perspektivu. U stvari, ako budem uspela - gledaću sve predstave. Bitef je, na moju veliku žalost, samo jednom godišnje.
.jpg)