За слоган овогодишњег фестивала изабран је стих Радмиле Петровић „Снаго, не пристај да будеш нечија”. На шта вас то инспирише? У чему, према Вама, лежи права снага?
У нашем бићу. У размишљању, у нашем односу према стварности, према обичном, свакодневном животу, према савладавању свих изазова, у вери у себе, у вери у друге, у вери ако не у боље, онда пак у другачије сутра. У образовању, раду на себи, индивидуалном и колективном, у достојанству и животној једноставности.
Ерсте Банка је сада већ неколико година уз Битеф, а наше партнерство постаје све чвршће. Како из Ваше перспективе изгледа ова сарадња?
Ако могу да цитирам Његоша: „Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова.” Дружење са Битефом смо започели у години коју сви, верујем, желимо да заборавимо, години короне, изолованости, страха, години која је за 54. и 55. Битеф могла и да се не деси, имајући у виду све (не)прилике којој је фестивал био изложен како у организационом, тако и у финансијском смислу.
Драго нам је што се програм На ивици будућности уопште десио и што смо били уз Битеф који је издржао, издигавши се као феникс изнад свега и свих. И био је спектакуларан. Ми, јунаци рада свог је опет, за Битеф очекивано, дотакао неке друге друштвене појаве, рат у Украјини, последице пандемије - опште и појединачно преживљавање. Захвални смо Ивану Меденици, уметничком директору 56. Битефа, на бриљантно одабраним, релевантним и престижним представама са којих смо излазили другачији, осокољени и охрабрени. Јер ипак има наде, ма како лоше да је.
Радујемо се и овом издању, са нестрпљењем чекамо октобар, а посебно нам је драго што су програм овогодишњег Битефа поред новог уметничког директора Никите Миливојевића, осмислиле и две даме.
Које су Ваше прве асоцијације када неко помене Битеф фестивал?
Пола века и кусур трајања. 57 година чаролије, очекиваног, а много чешће неочекиваног, изазовног, провокативног, храброг, другачијег, својег. И наравно, госпођа Мира Траиловић. Жена вулкан, чудо нашег театра, заувек прва дама прошлих, садашњих и будућих Битефа. Када сам чула овогодишњи слоган одмах сам помислила на Миру, подсетио ме је на њу и све оно од чега је била и саздана и саткана. Верујем да би јој се допао.
И ове године на Битеф долазе представе из целог света. Од девет комада које ћемо гледати у главном програму, који бисте Ви најпре препоручили?
Тешко је препоручити било коју представу, а да је претходно нисте погледали. Срећом, читала сам Дантеову Божанствену комедију више пута, као и Децу сунца Максима Горког, па ћу сигурно погледати те две представе. Ову другу поготову, јер ју је редитељка сместила у шездесете године прошлог века које добро памтим те мислим да ће ми бити занимљиво.
Нећу пропустити ни представу из Грчке, Збогом, Линдита; увек сам на страни младих аутора, почетника, поготову ако нам доносе нов, другачији израз, личну перспективу. У ствари, ако будем успела - гледаћу све представе. Битеф је, на моју велику жалост, само једном годишње.
.jpg)