O selekciji
Gorki smešta Decu sunca u kasni 19. vek, usredsređujući se na grupu intelektualaca i umetnika idealista potpuno odvojenih od surove stvarnosti spoljašnjeg sveta. Kako radnja odmiče, oni se sve više bore sa sopstvenim unutrašnjim protivurečnostima, dok svet oko njih prolazi kroz značajne društvene i političke promene, odnosno kroz revoluciju. Slovenačka rediteljka Mateja Koležnik svoju Decu sunca smešta u vreme malo bliže nama, i u kontekst svojevrsne revolucije, odnosno u šezdesete godine 20. veka, gradeći precizne i detaljne portrete likova, u isto tako vrlo detaljnom, preciznom i hiperrealističnom prikazu scenskog prostora. Na prvi pogled, ova predstava deluje kao muzejski primerak, kao pozorišni eksponat iz prošlog vremena. Međutim, ono što Koležnik zaista radi, jeste približavanje likova Gorkog nama, ljudima današnjice, koji živimo u svetu iznova i iznova definisanom krizama.
O predstavi
I svaki dan iznova mora da se posluži čaj, da se stvari srede, da se skuva, da se nešto popravi. Svaki dan moraš da skočiš kad te neko pozove. I stalno se širi smrad iz privatne laboratorije glave porodice, jer on misli da može da razvije novu organsku materiju. Niko od njh ne zna ni da rukuje novcem. Najgore je, međutim, to što stalno morate da slušate neradnike, koji provode vreme u svojim ljubavnim aferama, u svom slikanju i u svom naučnom diletantizmu, pokušavajući da poprave primitivno stanje masa...
Možda tako misle oni zaposleni u kući Protasova, bez kojih ovde ništa ne bi funkcionisalo. Naučnik Protasov se ne može baviti profanim stvarima poput svakodnevnog života. On želi da postigne napredak, hemijski i intelektualni. Ništa manje od konačnog oslobođenja čovečanstva, to je fokus čitavog njegovog rada. Tako on i ne primećuje udovicu Melaniju, koja gori u očajničkoj ljubavi prema njemu, ni - što je još gore - svoju ženu, koja se iz usamljenosti okreće njihovom zajedničkom prijatelju Vaginu. Ne primećuje ni nežne znake ljubavi između svoje sestre Lize, koja je dugo bila teško traumatizovana prizorom krvavih uličnih nereda, i moralno poremećenog veterinara Čepurnoja - kao ni katastrofu koja je na vidiku između njih dvoje. Ali kolera hara ulicama, vlada smrt, i odjednom vazduh u kuli od slonovače postaje opasno proređen.
O autorima
MAKSIM GORKI napisao je ovu dramu tokom zatočeništva u Petropavlovskoj tvrđavi, gde je bio zatvoren i Dostojevski. Napisana posle takozvane Krvave nedelje u Sankt Peterburgu, koja je trebalo da započne rusku revoluciju 1905. godine, Deca sunca je tragikomični inventar duboko podeljenog društva koje mora da sebe iznova osmisli ako ne želi da propadne.
MATEJA KOLEŽNIK, rođena 1962. u Metliki (Slovenija), studirala je filozofiju, komparativnu književnost i teoriju književnosti na Univerzitetu u Ljubljani, kao i pozorišnu režiju na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani. Kao jedna od najpoznatijih rediteljki savremenog slovenačkog pozorišta, režirala je u mnogim značajnim pozorištima u bivšoj Jugoslaviji, uključujući Zagreb, Beograd, Maribor i Ljubljanu. Njeni rediteljski radovi su nagrađivani i prikazivani na evropskim i međunarodnim festivalima. Od 2012. godine radila je i u zemljama i pozorištima nemačkog govornog područja (Šaušpil u Lajpcigu, Teatar u Jozefštatu u Beču, Šaušpil u Štutgartu, Teatar Bazel, Berliner ansambl i nekoliko puta Rezidencteatar u Minhenu, kao i Burgteatar). U novembru 2018, Mateja Koležnik je osvojila prestižnu austrijsku pozorišnu nagradu „Nestroj“ za predstavu Ivanov Antona P. Čehova u Gradskom pozorištu Klagenfurt.
Izvodi iz kritika
Pogled u kulu od slonovače: unutra, ljubav besni u idiličnom bogatstvu, napolju kolera okreće mase protiv elite. Mateja Koležnik razgovara sa Maksimom Gorkim o atmosferi koja prethodi revoluciji. Retkim pozorišnim jezikom.
Martin Krumbholc, nachtkritik.de
Fantastičan povratak velikim pozorišnim vrednostima.
Lars fon der Gena, Vestdojče algemajne cajtung
Savremena društvena komedija koja usput postavlja mnoga aktuelna pitanja.
Tom Telen, Rur nahrihten