За слоган овогодишњег фестивала изабран је стих Радмиле Петровић „Снаго, не пристај да будеш нечија“. На шта вас то инспирише? У чему, према Вaшем мишљењу, лежи права снага?
Прочитао сам дирљиву песму Шума, плуг, јагорчевина, и апсолутно се слажем да морамо учити из својих грешака, на сваком нивоу и у свакој области. Права снага лежи у знању, саосећању и истрајности, а то је нешто што Битеф и обе наше земље имају у изобиљу. У овим несигурним временима, важно је имати на уму да је снага у јединству, баш као што гласи крилатица наше земље. Охрабрио бих младе да верују у себе, једни у друге и у снагу која им је урођена, и да ураде свој део посла како би свет био боље место. Битеф је део тог племенитог циља.
Амбасада Белгије је већ неколико година уз Битеф, а представе из ваше земље су биле прави хитови Битефа. Како из Ваше перспективе изгледа ова сарадња?
Као што сте навели, наша сарадња је плодоносна већ више година. Српска публика цени белгијску плесну и позоришну сцену, које су, у пренесеном смислу, наши најбољи амбасадори после пива и чоколаде! Увек нам је задовољство да подржимо белгијско учешће на Битеф фестивалу и да омогућимо вашој публици да се упозна са најновијим уметничким тенеденцијама, које сте ви с ентузијазмом донели на српску позоришну сцену.
Које су Ваше прве асоцијације када неко помене Битеф фестивал?
Издржљивост, генијалност, оригиналност. Битеф је за мене традиција увек новог. То је савршена симбиоза прошлости, садашњости и будућности, повезаних смелошћу и креативношћу које су незаустављиве.
И ове године на Битеф долазе представе из целог света. Од девет комада које ћемо гледати у главном програму, представа Wакатт која затвара фестивал, долази из Белгије? Зашто бисте је ви препоручили нашој публици?
Велика је част за Белгију да затвори Фестивал. Wакатт, сјајан комад Сержа-Емеа Кулибалија, који представља једну од најбољих савремених плесних компанија у Белгији, наводи нас да преиспитамо прошлост, суочимо се са њом и преузмемо одговорност, што је предуслов за здраву садашњост и будућност, поготово у земљи пуној различистости као што је наша. Свет никада није изгледао мање безбедно. Зато, такође захваљујући уметности, увек морамо проверавати и преиспитивати своја дела, не узимајући никада ништа и никог здраво за готово, ни сами себе, ни другога, ни саму планету Земљу.
