Либрето можете преузети као пдф на крају ове стране
О селекцији
Литванска представа Сунце и море, ауторки Ругиле Барзжукаите, Ваиве Граините и Лине Лапелите, опера је смештена на плажи, у песку, где људи, које бисмо типично срели у оваквом јавном простору (од средовечних парова са децом, преко старих људи, па све до деце и младих), кроз певање о наизглед небитним и свакодневним стварима, заправо третирају проблем климатске кризе и еколошких катастрофа у бујајућем капитализму. Награђена Златним лавом на 58. Венецијанском бијеналу, опера-перформанс Сунце и море нас суптилношћу либрета подсећа на малограђанску апатију коју са собом носе они који имају привилегију одмора.
О представи
Уз помоћ неколико тона песка којим трансформишу свако место у живахну плажу, ликови који се сунчају нуде низ заводљивих хармонија и мелодичних прича које клизе између свакодневног, злокобног и надреалног. Из опсежног наратива о њиховим животима произилази продорно истраживање климатских промена, које баца светло на сложен однос између људи и планете коју настањујемо. Kомад изводи тринаест вокала који су окружени члановима локалне заједнице.
Из птичје перспективе, са мезанина над бином, публика гледа окупљене ликове који се појављују као типична група туриста различитог узраста, из различитих сфера живота, одевених у шарене купаће костиме. Посматрајући овај tableau vivant од крви и меса из перспективе сунца, публика увиђа крхкост људске позиције.
Светска премијера опере-перформанса одржана је на 58. изложби савремене уметности - La Biennale di Venezia, где је награђена Златним лавом за најбоље национално учешц́е.
Сунце и море је представљен на фестивалима и у институцијама као што су БАМ Бруклинска музичка академија (Њујорк), Музеј Хамер, МОЦА и ЦАП УЦЛА (Лос Анђелес), Театро Аргентина (Рим), E-Werk (Лукенвалде), ЛИФТ, Serpentine и We Are Lewisham (Лондон), Хелсиншки фестивал (Хелсинки), Фестивал у Сиднеју и Међународни фестивал Santiago a Mil (Сантјаго де Чиле).
О ауторкама
РУГИЛЕ БАРЗЖУКАИТЕ (1983) ради као филмска и позоришна редитељка и визуелна уметница са седиштем у Вилњусу. У својој креативној пракси, Барзжукаите истражује јаз између објективне и замишљене стварности, док на разигран начин доводи у питање антропоцентрични начин размишљања. Њен недавни дугометражни документарни филм-есеј Acid Forest, награђен, између осталог, на Међународном филмском фестивалу у Локарну, био је приказан у Националној галерији уметности у Вашингтону, Линколн центру у Њујорку, на фестивалу Америчког филмског института у Лос Анђелесу и на многим другим догађајима и местима посвећеним филму и савременој уметности. Сунце и море је њена најновија сарадња у области перформанса.
ВАИВА ГРАИНИТЕ (1984), са седиштем у Литванији, пише текстове који дотичу разне жанрове, интердисциплинарна позоришна дела и публикације. Као списатељица, драматуршкиња и песникиња, она делује из позиције антрополога-посматрача: у њеном поетском тумачењу, свакодневна друштвена питања попримају парадоксалну и дефамилијаризовану природу. Њена књига есеја Beijing Diaries (2012) и збирка поезије Gorilla’s Archives (2019) номиноване су за књигу године и уврштене у главних дванаест листа најкреативнијих књига у Литванији. Дела су јој преведена на десетак језика. Њен двојезични, међужанровски роман Roses and Potatoes (2022) на разигран и фантазмагоричан начин деконструише стереотипни концепт среће уграђен у савремену културу.
ЛИНА ЛАПЕЛИТЕ (1984, Литванија) бави се уметношћу заснованој на перформансу, која се у сржи ослања на музику и кокетира са поп културом, родним стереотипима и носталгијом. У њеним радовима често учествују и професионални и непрофесионални извођачи у чину певања, који поприма форму колективног и афективног догађаја што доводи у питање рањивост и ућуткивање. Имала је самосталне наступе у ФРАЦ-у, Нант; Lafayette Anticipations, Париз; Руперт, Вилнус. Њени радови су били изложени или изведени на 13. бијеналу у Каунасу, Haus der Kunst, Минхен; Kunstenfestivaldesarts, Брисел; Tai Kwun, Хонг Конг; Glasgow International; Бијенале у Риги - RIBOCA2; Литвански павиљон на 58. Венецијанском бијеналу; Фондација Cartier, Париз; CCA Ujazdowski, Варшава; Балтичко тријенале 13, Талин; Moderna Museet, Малме; ФИАЦ, Париз; Hayward touring show, Уједињено краљевство; Serpentine, Лондон.
ЛУЦИЈА ПЈЕТРОЈУСТИ је на челу одељења за екологију у галерији Serpentine, Лондон. Као кустоскиња, Пјетројусти ради на размеђи уметности, екологије и система, често ван изложбеног простора. Била је оснивач пројекта опште екологије галерије Serpentine (oд 2018) и кустоскиња Сунца и мора (Литвански павиљон, Венецијанско бијенале 2019. и турнеја 2019-2024), 8. бијенала Gherdeïna (са Филипом Рамос), Back to Earth (Serpentine 2020, у току) и The Shape of a Circle in the Mind of a Fish (такође са Филипом Рамос). У најновије публикације спадају More-than-Human (са Андреом Жаком и Марином Отеро Верзије) и Microhabitable (са Фернандом Гарсија-Доријем).
Изводи из критика
„Ретко када је еколошка порука била тако суптилно, духовито, речито пренета у уметничком делу.“
Игор Тороњи-Лалић, Спектејтер
„Сунце и море остаје једно од највећих достигнућа у перформансу у последњих десет година: цинично, заводљиво и лукаво, на начине који се одгонетају данима или годинама касније. Ово је наступ захваљујући ком се изумирање врсте чини пријатним попут савршене поп песме, а исто толико и незаборавним.“
Џејсон Фараго, Њујорк тајмс
„Ламент над помрачењем света...“
Серл Ејдријан, Гардијан
