Litvanska predstava „Sunce i more“ smeštena je na plaži, u pesku, gde ljudi, koje bismo tipično sreli u ovakvom javnom prostoru (od sredovečnih parova sa decom, preko starih ljudi, pa sve do dece i mladih) kroz pevanje o naizgled nebitnim i svakodnevnim stvarima, zapravo tretiraju problem klimatske krize i ekoloških katastrofa u bujajućem kapitalizmu.
Premijerno izvedena u Litvaniji 2017. godine, ova predstava privukla je veliku svetsku pažnju učešćem na 58. Bijenalu u Veneciji (2019). Nagrađujući rad autorki Zlatnim lavom, žiri je posebno pohvalio eksperimentalni duh komada i kritiku savremenog društva.
Iako potiču iz različitih umetničkih okruženja, autorke Lina Lapelite (kompozicija), Vaiva Grainite (libreto) i Rugile Barzžukaite (režija) insistiraju na zajedničkom radu koji karakteriše nehijerarhijski pristup. On uvek igra na tankoj liniji između dokumentarnog i fiktivnog, stvarnosti i poezije, uvek preispitujući na koji način mogu da se prepliću pozorište, muzika i vizuelne umetnosti.
„Cvijeta Zuzorić“ dobija plažu
Uz nekoliko tona peska koji služi umesto tradicionalne pozornice, opera-performans „Sunce i more“ prepoznatljiva je po tome što prostor u kojem se izvodi transformiše u pravu malu plažu. Zanimljivo je i to što publika celu predstavu prati sa galerije, posmatrajući iz ptičje perspektive živote glavnih junakinja i junaka koji se sunčaju na plaži.
Četiri uzastopna igranja podrazumevaju da se ova predstava od jednog sata izvodi bez prekida, a publika u odabranom terminu, ukoliko to želi može da se kreće po galeriji, prateći radnju iz različitih uglova.
„Sunce i more“ izvodiće se u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, 7. i 8. oktobra u četiri termina, sa početkom u 18, 19, 20 i 21 sat.
Remek-delo za eru klimatskih promena
Pišući za Njujork Tajms, Džošua Baron u svojoj kritici opisuje performans kao „mozaik potrošačkog društva, globalizacije i ekološke krize“, dodajući da smo dobili „remek-delo za eru klimatskih promena“.
Nakon Bijenala u Veneciji, britanski Gardijan izdvojio je ovaj komad kao jedan od najboljih te godine, dok je Igor Toronji-Lalić u svojoj kritici za Spektejter zabeležio: „Retko kada je ekološka poruka bila tako suptilno, duhovito, rečito preneta u umetničkom delu.“
Po osvajanju Zlatnog lava, ova uzbudljiva opera-performans krenula je na veliku svetsku turneju. Do sada je uspešno izvođena na brojnim festivalima i u prestižnim umetničkim institucijama u Njujorku, Los Anđelesu, Rimu, Londonu, Helsinkiju, Santjagu de Čileu…
Snago, ne pristaj da budeš nečija
Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra. Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika festivala biće u prilici da u glavnom programu pogleda devet predstava koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.
Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji, Gete Institut, Ambasada Savezne Republike Nemačke i Ambasada Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc i Somersby, Rajićeva Shopping Center, Alma Quattro, Info Media Group i Halo Creative tim.
