Напуштате Србију, након веома успешног мандата, које су неки од најупечатљивијих момената или достигнућа везани за ваш рад у Делегацији ЕУ и културна дешавања у земљи?
Док читаоци буду читали овај интервју, ја ћу већ напустити Србију и бити на новој позицији у Мароку. За шест година у Србији, ми као Европска унија урадили смо толико конкретних ствари у многим областима да је тешко издвојити један тренутак за памћење. Али, ако ме питате за културне догађаје које смо ми организовали, онда морам поменути феноменалне концерте са младим људима. Пројекат „Музика наде“ је прелепа српска иницијатива која подучава музици децу из свих средина, етничких група и крајева Србије коју Европска унија веома поносно подржава у различитим облицима. Ови млади музичари су 2019. оформили оркестар и направили невероватан концерт за Дан Европе. Била је тако добра енергија: МТС дворана је била пуна и сви су певали, аплаудирали и играли током целог концерта. У мају 2022. смо довели младе перспективне музичаре из целог Западног Балкана да заједно наступају у Западнобалканском омладинском оркестру у Новом Саду. Било је тек неколико неколико недеља након покретања руске инвазије на Украјину у пуном обиму а они су - у живом преносу на РТС-у - посали прелепу поруку мира и јединства показујући лепоту коју можемо да створимо када свирамо у хармонији. У мају 2023. Омладински оркестар Европске уније је дошао у Београд и показао солидарност са српском омладином која је непосредно пре тога прошла кроз страшне трагедије у Београду у и Младеновцу.
Окупити младе људе, оснажити их да стварају и слушати их увек је вредно труда.
Током последњих неколико година подршка Европске уније Битеф фестивалу је константна. Може се рећи да сте у томе одиграли једну од кључних улога. Зашто је ова стална подршка толико важна?
Подржавање културе и стваралаштва је у ДНК Европске уније. Ми као ЕУ не стварамо културу и не управљамо њом ни на који начин, али знамо да је то основни елемент европских друштава и нашег начина живота. Уметност и култура нас све терају да се замислимо, преиспитамо и боље разумемо једни друге а то је апсолутно пресудно за један континент попут Европе који је тако богат и разнолик. Зато подржавамо земље, народе, уметнике и грађане у истраживању, стварању, извођењу, размени...
Веома смо поносни што и ове године подржавамо Битеф фестивал. Он сваке године доноси најбоље од европског театра у Београд и истовремено ставља српско позориште у видокруг европске позоришне индустрије. То је сјајна прилика за нас у Београду и шире да се сусретнемо са новим идејама, схватањима, контроверзама и направимо искорак. Истовремено, доприноси неговању културног разумевања и сарадње између Србије и других земаља Европе.
Све у свему, Битеф је тај који, заправо, подржава идеје и вредности Европске уније више што ЕУ подржава Битеф!
Како се културни пејзаж у Србији развијао током вашег мандата и како видите да ће се развијати у будућности?
У Србији сам проживео период короне је, током неколико година, драматично утицао на сектор културе. Времена су била тешка за фестивале, уметнике, ствараоце али су они током кризе били веома отпорни и маштовити и изашли су јаки. Београд је сада дефинитивно упориште европске културе. Увек сам био импресиониран нивоом амбиције, поноса, готово ароганције српских уметника, стваралаца и извођача - и то мислим на позитиван начин. Они се не плаше да своју уметност и своја дела изнесу на светску сцену и то је сјајна ствар, јер имају шта да покажу и да кажу што ће другима бити драгоцено. А Србија је све боље интегрисана у европске културне мреже - захваљујући и програму ЕУ Креативна Европа - што значи да уметници, музичари, позоришни редитељи, писци, филмски ствараоци, могу да нађу своју публику у Европи и шире. Због тога сам оптимиста за културни сектор у Србији и српску културу уопште.
Истовремено је важно да и Србија остане отворена за друге културе, уметничке изразе и поруке које долазе из Европе и шире. Не улажу сви тај напор, али то је непоходно. Култура је најбоља када се дели.
Какву поруку бисте желели да пренесете нашој публици, али и стручној културној заједници, посебно у вези са посвећеношћу ЕУ овој области?
Желео бих да им још једном кажем колико их Европа цени. То важи за културну заједницу али важи и за целу Србију и српски народ. У Србији сам се често суочавао са људима који верују да Европа није заинтересована за Србију и да јој заправо није стало до уласка Србије у ЕУ. А знам поуздано да је супротно: радећи за ЕУ, свакодневно сам виђао колико се ради на свим нивоима, у Бриселу, у Делегацији ЕУ у Србији и у свим државама чланицама ЕУ, да се Србија приближи Европској унији док и сама не постане њен члан. Међу свим државама чланицама ЕУ постоји једногласна жеља да србија уђе у ЕУ. Знамо да је то добра ствар за ЕУ, јер би онда могла да рачуна на српску динамичност, креативност и вештине које би Европу у будућности учиниле бољим, одржвијим, просперитетнијим и креативнијим континентом.
Шта ће вама лично највише недостајати из Београда? Имате ли неке омиљене успомене које бисте желели да поделите са нама?
Београд је за мене сада као кућа. Моја жена је одавде, а овде је и моје четворо деце провело скоро цео живот, тако да ће ми сигурно недостајати много ствари из Београда: људи, начин живота, колеге, пријатељи, мој тениски клуб, многа места која волим... Оно што ће ми највише недостајати су моја ташта Невенка и таст Тодор, због радости и љубави коју су донели мојој породици за ових шест година. Док сам радио за ЕУ у Бриселу, супруга и ја смо дуго живели далеко од куће и наших породица и прави је благослов што смо имали прилике да се преселимо и Србију како би наша мала деца могла да одрастају поред бабе и деде. То је незамењиво. Сада се селимо у Мароко, који је невероватна земља са природним лепотама, богатом културом, невероватним људима, тако да смо и ми узбуђени што крећемо у ову нову авантуру. Али знам да ћу се, пре или касније, вратити у Србију.
