Присутне је дочекао директор Битефа Милош Латиновић, који је захвалио домаћинима на гостопримству, али и медијима који фестивалу пружају велику подршку и чине неизоставан део Битефовог шарма. Продуценткиња Ксенија Ђуровић, објаснила је откуд и ове године запажен број домаћих представа у главном програму Битефа.
„Веома нам је важно да и даље развијамо еманципаторски потенцијал Битефа у локалној заједници, стога имамо три домаће представе у главном програму“. „Волели бисмо да на прави начин подржимо оно што има одјеке Битефа, оно што је битефовско“, додала је Ђуровић. „Тај придев се до сада већ уврежио код нас и данас сви врло добро знамо шта значи битефовска представа.“
Управо таква је и представа Игора Коруге Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом, која је окупила пионире локалне независне плесне сцене Нелу Антоновић, Анђелију Тодоровић, Јелену Јовић, Татјану Пајовић, Бориса Чакширана и Сању Крсмановић Тасић. Настала у продукцији Станице Сервиса за савремени плес, ова представа води публику кроз неколико деценија њихових плесних каријера, бави се позицијом савременом плеса и преиспитује његову одрживост током четири последње деценије.
„Када имате инфраструктуру која функционише, занимало ме је како се плес у том смислу одржава, кроз које врсте институција, институционалне подршке, кроз које врсте услова за рад“, изјавио је Коруга. „Потом, када имате тренутак распадања инфраструктуре тј. рата, како се у тим околностима и политичким променама позиционирате као уметник. Које ставове заузимате, кога подржавате, а кога не и зашто? И напослетку, када након ратног периода долази нека боља, обећавајућа будућност, како у тим околностима опстајете са праксом у свету новог друштвеног поретка.“
Након два премијерна извођења у априлу, публика ће представу поново моћи да погледа управо на овогодишњем Битефу, 6. октобра у 18 часова у Битеф театру.
Истог дана, али од 20 часова, публика Битефа имаће прилику да погледа и представу Као и све слободне дјевојке насталу у продукцији Позоришта Атеље 212. Комад Тање Шљивар у режији Селме Спахић, инспирисан је причом о седам тринаестогодишњих девојчица које су остале трудне на школској екскурзији.
Драматург представе Димитрије Коканов на дружењу са медијима изјавио је у име целог тима да је свима драго што је њихов рад препознат и селектован од стране Битефа. Према његовим речима, учешће на овом фестивалу дошло је као потврда њиховог настојања да у Атељеу 212 пропитују шта све јесте и шта би могао да буде драмски театар.
„Ово је један од најизвођенијих домаћих драмских комада у Европи и свету, али код нас до сада никада није продуциран. Комадом смо пропитивали извођачке оквире у драмском театру, као и питање репрезентације“, рекао је Коканов. Подсетио је присутне новинарке и новинаре на то да улоге девојчица играју одрасле глумице, као и глумци. „Тако су нам овај комад, као и представа Селме Спахић, послужили као полигон за истраживање, али су покренули и важан дијалог и дискусију.“
СНАГО, НЕ ПРИСТАЈ ДА БУДЕШ НЕЧИЈА
Након овог представљања, конференцијски сто убрзо је постао трпезаријски, а главну реч преузео је Ненад Гладић, познатији као телевизијска кулинарска звезда Лепи Брка. У складу са овогодишњим слоганом фестивала „Снаго, не пристај да будеш нечија“, он је новинарима показао како се припрема посебна проја, која је давала снагу балканским народима.
Дружење у овом рајском амбијенту наставило се уз ручак и освежење, након чега се Битефов прес караван запутио ка Прањанима, где их је угостила Дестилерија Продановић. Уз дегустацију врхунских ракија од шљиве и крушке, власник ове дестилерије Милутин Продановић открио је да му је посебно драго што је за слоган овогодишњег фестивала изабран управо стих младе песникиње Радмиле Петровић, која је одрасла у том делу Србије и која гласно и надахнуто говори о свом животу на селу.
Излет је завршен у Такову, чувеном месту у коме је Милош Обреновић подигао Други српски устанак. За ову прилику новинарке и новинари посетили су Музеј Другог српског устанка, а туризмолог Никола Петаковић повео је целу екипу и у обилазак цркве брвнаре саграђене од дрвета 1795. године. Баш са тог места Милош Обреновић је објавио народу да се креће у нови бој против Турака.
Фестивал су традиционално подржали Секретаријат за културу Града Београда и Министарство културе Републике Србије, као и Делегација Европске уније у Србији, Гете Институт, Амбасада Савезне Републике Немачке и Амбасада Грчке. Партнер и пријатељ Битефа је и New Moment New Ideas Company, креативна агенција фестивала. Партнери фестивала ове године су Генерали осигурање Србија, Ерсте Банк а.д. Нови Сад, као и пријатељи фестивала Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc и Somersby, Рајићева Shopping Center, Alma Quattro, Info Media Group, Acibadem Bel Medic, програм „Свака лименка се рачуна“, Вулкан издаваштво, као и Halo Creative tim.
