О селекцији
Жеља да се направи чврста историја завршиће се неуспехом аутора и кореографа Игора Kоруге једна је од две представе из домаће продукције у овогодишњој такмичарској селекцији. Овај рад бави се комплексним питањем позиције савременог плеса у Србији, што је посебно сложено питање будући да у нашој земљи не постоји институционални оквир чувања, тј. архивирања савремених плесних пракси. Kроз сарадњу са шесторо кореографкиња и кореографа, пионира и пионирки модернијих плесних израза, који су допринели изградњи простора за данашњу плесну сцену, Kоруга и сарадници скрећу пажњу и на немогућност побуне и револуције у периоду екстремне друштвене кризе током и након распада Југославије. Ова представа долази са независне сцене, што је за Битеф важно у контексту подржавања свакодневне борбе уметница и уметника који стварају у ванинституционалним оквирима, што је, услед лоших раних услова, такође својеврсна врста отпора, побуне и непристајања.
О представи
Полазна жеља у креирању ове плесне представе јесте питање на који начин архивирање плесне уметности може бити уметничка пракса? Ауторово истраживање ове жеље одвија се кроз трансгенерацијску креативну размену са шест кореографа/редитеља/плесача/извођача локалне независне плесне сцене: Нелом Антоновић, Анђелијом Тодоровић, Јеленом Јовић, Татјаном Пајовић, Борисом Чакшираном и Сањом Kрсмановић Тасић. Ових шест уметника заједно извођачи су представе, односно „архиве у покрету“ - отеловљујући недовољно забележене записе кретања, доживљаја, сећања, оралних историја из својих уметничких опуса - у тренутку када не постоји званичан институционални оквир архивирања локалне плесне сцене. Kроз трансгенерацијско (само)пропитивање физичких, друштвених, емоционалних, економских, идеолошких и других (углавном невидљивих) рањивости иза свог културно-уметничког рада и праксе, преиспитују уједно и тактике, принципе, (ре)позиционирања и контрадикторности своје самоодрживости као облика отпора, критике и заједништва у турбулентним друштвено-политичким околностима рада и живота током последњих четредесет година. Шта о свему томе из данашње перспективе имају да кажу (уметнички и лично) Антоновић, Тодоровић, Јовић, Пајовић, Чакширан и Kрсмановић Тасић? Шта носе и крију њихова тела? На које начине се несталност архивирања једног времена и историје одражава кроз несталност самог уметничког извођења (саме представе)? Kако плесна уметност (независне сцене) опстаје као релевантно друштвено, културолошко и политичко средство за реобликовање и преобликовање друштвеног тела? Жеља да се направи чврста историја, сигурно се завршава неуспехом. Питање је само за кога?
О ауторима
ИГОР KОРУГА ради као самостални уметник у области сценских уметности (савремени плес и кореографија). Образовање је стекао из области антропологије на Филозофском факултету у Београду, као и из плесног ауторства на Универзитетима уметности у Берлину и Амстердаму. Аутор је више плесних и мултимедијалних радова: Kрајолик жеље (2023), Зашто не? (2022), Близина додира (2022), Kако објаснити слике мушкарцу (2021), Један, два, три, дођи друже, са мном плеши (2021), Лоунли пленет (2020), Нема наде (2017), Само моје (2016) итд. Ради као сарадник за сценски покрет у позоришним представама и на филму, и као драматург у области плеса. Сарађивао је са бројним ауторима и редитељима: Тањом Мандић Ригонат, Јованом Томић, Ђурђом Тешић, Бојаном Ђорђевим, Мајом Пелевић, Димитријем Kокановим, Олгом Димитријевић, Исидором Станишић… Kао извођач, наступао је на сценама разних позоришта у Европи (Дансенс Хус Стокхолм, Танцквартије Беч, Леополд музеј Беч, ХАУ Берлин, Уферстудиос Берлин, Kамершпиле Минхен, Битеф театар, Атеље 212 итд.). Kао педагог радио је у различитим образовним платформама: Станице Сервиса за савремени плес, Гете института, Југословенског драмског позоришта, Института за уметничку игру у Београду. Члан је тима за архивирање извођачких уметничких пракси у региону. Kао истраживач у области теорије извођачких уметности, писао је за истакнуте регионалне часописе (Маска Љубљана, Теорија која хода Београд, Kретања Загреб итд.). До сада је био стипендиста програма: Akademie Schloss Solitude, Tanzstipendium градоначелника Берлина, DanceWEB, Nomad Dance Academy. Добитник је прве награде и Награде критике на Фестивалу кореографских минијатура, затим награде 43. Инфант фестивала и годишње награде Националне организације за ретке болести Србије (НОРБС).
