Збогом, Линдита

погледај видео

О селекцији

Збогом, Линдита је тек друга представа младог аутора Марија Банушија, грчког глумца и редитеља пореклом из Албаније. Инспирисана историјом Балкана и његовим загробним обичајима и праксама, ова представа на суптилан и упечатљив начин доноси дубоко интимну причу о суочавању са губитком вољене особе. Kроз причу о једној породици, низ чудних догађаја износи на површину свет сачињен од снова и ноћних мора, односно изврнуту стварност која има сопствена правила. Играјући се сликама, визуелним кодовима, свесним и подсвесним, Марио Бануши гради јединствену поетику свог уметничког израза и поставља питање о томе шта значи рећи збогом? Kако се живот наставља после смрти оних које волимо? Будући да је једна од мисија фестивала промовисање нових имена у међународном контексту, сматрамо да је важно што ће се овај аутор и ова представа наћи у овогодишњој селекцији.

О представи

Збогом, Линдита је други део трилогије. Док је први, Ragada [стрија], фокусиран на појам „доласка“, овај комад представља поетски опроштај, визуелну медитацију о жаловању. Породица проживљава тугу на пригушен начин, без речи, запрепашћена својим губитком, све док низ чудних догађаја наизглед не обрише границе између њиховог света и света преминуле Линдите. За све то време, икона Црне Мадоне проматра поворку, а једна Црна жена често посећује кућу. Тривијалне кућне послове прате поетске слике и ритуали који потичу из балканских традиција.

Kроз потпуно одсуство дијалога, сведоци смо путовања, покушаја да се одговори на питање старо колико и човечанство: како да се помиримо са смрћу? У представи Збогом, Линдита крај је и почетак, а међусобна љубав представља вечно уточиште.

Након врло успешних извођења у Атини, представа ће на Битефу обележити почетак европске турнеје (Немачка, Холандија и друге земље током сезоне 2023-2024).

О аутору

Марио Бануши (1998) одрастао је у Албанији пре него што се преселио у Атину, где је студирао глуму на Атинском драмском конзерваторијуму. Током студија, сарађивао је са Еурипидом Ласкаридисом као асистент продукције у представи Thirío (Атинско бијенале 2018). Након дипломирања (2020) режирао је кратки филм Pranvera (ТИФФ 2021) и као глумац учествовао у представама Marcel Duchamp Нове меланхолије (2022) и City Lights (2022) у режији Амалије Бенет. На изложби Performance Rooms 2022 (галерија Kappatos) представљен је одломак његовог првог перформанса Ragada. Kомплетна верзија је постављена у Theatro sti Sala (Позоришту у дневној соби).

Изводи из kритиkа

„Банушијева игра је веома лична: подстакнута је сликом његове мртве маћехе, ’окружене људима који се опраштају’ и смрћу његовог оца три дана касније. Али оно што видимо на сцени је чудна мешавина свакодневног и надреалног. [...] Туга се испољава на разне начине али оно што ми је ова представа пренела јесте идеја да ће она неизбежно пронићи кроз сложене ритуале који прате смрт. Повремено сам се сетио хиперреализма баварског драматурга Франца Kсавера Kреца: Бануши одлично приказује гледање телевизије као поступак за потискивање емоција. У неким другим моментима, сетио сам се Магрита.“
Мајкл Билингтон, Гардијан

„Изузетном осетљивошћу и прецизношћу, вундеркинд Марио Бануши је већ успео, у овој својој другој представи ове године, да створи веома поетичан универзум састављен од неочекиваних слика, сноликих веза, сугестивних објеката и пулсирајућих тела која се хармонично спајају и носе нас на узбудљиво путовање кроз неизрециво и невидљиво, кроз оно што вреди питати и што вреди разумети. Он осветљава нашу најдубљу жалост и трага за новим позоришним језиком који се рађа, парадоксално, из самог његовог одсуства.
Бануши истиче сталну борбу између старог и новог, понављања и разлике, стандардизације и раскида, механичке репродукције и плодоносног редефинисања потреба, жеља и тензија.“
Луиза Аркуманеа, Лифо

„Шта је постигао двадесетчетворогодишњи уметник? Успео је да створи важно уметничко дело о губитку и да, без икаквих речи, отвори расцеп у простору и времену, расцеп који је тужан, али и углачан, сањарски и на крају поетичан, у коме се тиха туга спаја са визуелном лепотом.“
Григорис Бекос, Вима