О селекцији
Још једна представа домаће продукције јесте Kао и све слободне дјевојке Позоришта Атељеa 212, према тексту Тање Шљивар и у режији Селме Спахић. Представа о тинејџерској сексуалности инспирисана је истинитом причом о седам тринаестогодишњих девојчица које су остале трудне на школској екскурзији. Представа истиче тему генерацијског јаза и последица немара старије генерације, постављајући питање о терету и одговорности који се стављају на плећа младих, истовремено истичући у којој мери се гласови младих људи на овим просторима занемарују, тј. колико одрасли не желе или нису у стању да чују њихов глас.
О представи
Kао и све слободне дјевојке комад је који истражује друштвени феномен када је седам тринаестогодишњих девојчица затруднело на школској екскурзији. Ауторка Тања Шљивар текстом даје глас женским, младим субјектима којима је говор у јавном простору онемогућен, а сама искуства ових субјеката су неретко интерпретирана и обрађена са одређеним идеолошким становиштима и из перспектива света одраслих, који на девојчице не гледа као на равноправне друштвене субјекте. Реч је о тексту који разоткрива дискриминаторне односе спрам женске, девојачке и малолетничке сексуалности, спрам доживљаја света младих жена и традиционалних вредности и старих друштвених тековина у којима живе и одрастају, а које својим деловањем преиспитују.
Ово је трећи комад Тање Шљивар који има прво домаће извођење у Позоришту Атељеу 212. Праизвођење је имао у Дојчес театру у Берлину, а између осталог је, поред Немачке, јавно читан и извођен у Сједињеним Америчким Државама, те Хрватској, Аустрији, Италији... До сада је преведен на седам језика.
Ово је у Атељеу 212 прва представа једне од најуспешнијих редитељки из региона, Селме Спахић, и други пут да Спахић режира текст Тање Шљивар.
На Фестивалу босанскохерцеговачке драме у Зеници представа је вишеструко награђена.
О ауторкама
ТАЊА ШЉИВАР је драмска списатељица. Рођена је у Бањалуци, а студирала је драматургију у Београду, као и примењене позоришне студије у Гисену. Драме су јој извођене, објављиване и сценски читане на више од десет језика, и то у Босни и Херцеговини (БНП Зеница); Србији (Атеље 212, Народно позориште Београд, Народно позориште Ужице, Битеф театар, Мало позориште ,,Душко Радовић’’); Немачкој (Дојчес театер Берлин, Шаушпил Штутгарт, Шаушпил Дортмунд, Театер падерборн), Пољској, Финској, Хрватској, Албанији, Шпанији, Аустрији и Словачкој. Поред драма пише и филмске сценарије, кратке приче, теоријске текстове, либрета и текстове за пројекте из визуелних уметности. Добитница је Стеријине награде за текст савремене драме, као и две награде „Миодраг Жалица“, те награда „Борислав Михајловић Михиз“ и „Слободан Селенић“, а била је номинована и за Retzhofer Dramapreis и награду секције Stückemarkt на фестивалу Theatertreffen u Berlinu. Tokom 2019. godine radila je kao direktorka drame u Narodnom pozorištu u Beogradu. Bila je gošća književnih rezidencija u Splitu, Prištini, Beču, Gracu, Pragu, Budimpešti, St. Ermu i Majorci. Trenutno piše svoj prvi roman i predaje scensko pisanje u Beogradu.
СЕЛМА СПАХИЋ рођена је 1986. године. Завршила је Академију сценских умјетности у Сарајеву. Потписује преко 30 позоришних режија и перформанса, за које је често и коауторка текста, а међу којима су: Буђење прољећа (АСУ / МЕСС, БиХ), Хипермнезија (Хартефакт / Битеф, Србија), ГРЕБАЊЕ или како се убила моја бака (БНП Зеница / Хартефакт, БиХ/Србија), Жене које чисте (ЦНП Подгорица, Црна Гора), Тајна џема од малина (САРТР / МЕСС, БиХ), Лилиом (СНГ Драма Љубљана, Словенија), Мајстор и Маргарита (ХНК Ивана пл. Зајца, Ријека, Хрватска), Оно што недостаје (ЗеКаем, Хрватска), 4 ујутро (Позориште Kostolányi Dezső, Srbija), The Clickworkers (Шаушпил Штутгарт, Немачка), Седам страхова (БНП Зеница, БиХ), Љубичасто (Камерни театар 55, БиХ). У представама се фокусира на интимну историју и политичност интиме, истраживање физикалности и феминистичку деконструкцију патријархалних наратива.
Представе су јој вишеструко награђиване и учествовале су на реномираним интернационалним фестивалима попут Битефа, Neue Theater Stücke aus Europa у Немачкој, Контакта у Пољској или Culturescapes у Швајцарској.
Од 2012-2017. била је уметничка директорка Интернационалног театарског фестивала МЕСС, за који је била селектор од 2009. до 2018. године. Тренутно је запослена на Академији сценских умјетности у Сарајеву.
Изводи из критика
„Шљивар се кроз целу представу супротставља конзервативној идеји да су деца асексуална, доказујући супротно, али и имплицирајући да деца заслужују основно право на образовање о сексу и свом телу.
Редитељка Селма Спахић највише енергије улаже у рад са глумцима. У сваком од њих успева да пронађе ону искру која њиховим карактерима даје живост, спој тинејџерског беса, беспомоћности, наивних жеља и збуњености.
…
Али за разлику од уобичајених тинејџерских прича, Као и све слободне дјевојке дубоко је мрачна, па чак и морбидна. То је прича о седам девојчица које су потпуно напуштене, не само од стране родитеља или образовног система, већ од друштва одраслих у целини.
…
Заиста је тешко квалитативно испитати ову врсту песимизма, поготово зато што је заснован на догађајима из стварног живота. С једне стране, то показује опасности друштва у којем је сексуално здравље табу. С друге стране, постоји осећај да ова узнемирујућа прича стигматизује младе жене и може им дати идеју да, ако желе да буду сексуално ослобођене, заиста могу бити кажњене.“
Борисав Матић, seestage.org
