Ове године, у сплету најнепредвидивијих околности, позвана сам да уређујем и водим програм Сусрети са ауторима. То је најстарији Битефов пратећи програм, и као неко ко се активно бави развојем публике, дечје, младе и одрасле, прихватила сам позив са узбуђењем, мада не и без стрепње да ли ћу, упркос свом искуству, бити на нивоу задатка. Наследивши ову важну и одговорну улогу, пожелела сам да применим неке од метода које сам развијала у програмима за публику и на Битефове Сусрете. Учешће публике у позоришном догађају од кључне је важности. Оно одавно није у домену пасивног посматрања сценског догађаја. Чини ми се да је публика, а нарочито нова, млађа публика, више или мање свесно, али увек интуитивно на трагу чињенице да се представа довршава управо у њеном искуству, чулном и когнитивном, те да се намера ауторâ, једном када изађу пред публику, надграђује сензацијама гледалаца. Понекад је тешко артикулисати и искомуницирати утиске након представе и обично су најважније за нас управо оне после којих се у нашим бићима отвара низ питања, дилема и идеја. Kолико пута желимо да их поделимо са уметницима, а често ту прилику немамо. Сусрети са ауторима постоје управо због тога, па је и моја намера да се ове године они помакну још мало даље према публици. Моја улога ће бити у томе да створим услове да дијалог између публике и уметника буде што пријатнији и значајнији за обе стране.
Дубоко верујем да не може бити снажног позоришта без снажне публике. Зато, драга публико, позивам вас да у име овогодишњег слогана, Снаго, не пристај да будеш нечија, заједно тренирамо размену ватрених лопти и нежних удараца, те развијамо кондицију брзог али пријатељског критичког мишљења са ауторима чија дела ове године чине снагу програма вашег и нашег Битефа. Можемо изгубити само беспотребне километре даљина између публике и уметника, а победа ће бити свачија. То је спорт у коме само сви можемо бити шампиони.
Ана Пинтер, позоришна редитељка и педагошкиња