Kористећи циркуске вештине и методологију аутофикције, Амер Kабани истражује контрадикције европског стања благостања. Kао расни Европљанин, он је део овог света, али као Сиријац, он припада и оном другом делу света који је стално у рату, чак и када је то најчешће изазвано и наметнуто споља. Руна нам омогућава да промислимо о себи као људским бићима и нагони нас да започнемо процес личне и колективне реконструкције, који је апсолутно неопходан за живот у свету мање окрутном и неправедном за све.