Фотографија: Aquaro HD
У тишини опустошеног камењара на који је планета сведена, одјекује једино звук падања и пуцања стена. Једно биће, можда последњи припадник људске врсте, преживљава у томе захваљујући посебној симбиози са камењем, песком и облуцима. Ова номадска напаћена душа, налик животињи, а уједно веома људска, у потрази је за драгоценостима са којима би поделила своју садашњост, за фосилима који су доказ неке прошлости коју не познаје. Представа 2984 преплиће језике и поетике, манипулацију објектима, плес, наратив, балансирање и театар, пажљиво дозиране да исцртају путању која нас, уз нежну иронију, води до прихватања краја света.