Prošlog četvrtka početak Cirkobalkane označen je predstavom 40-60, ali i dočekom čiji su važan deo činili klovnovi, kokice i međunarodni autobus koji je došao čak iz Zagreba.
Ispred cirkuskog šatora je u susret kucama, deci, mladima i starima išao klovn pevušeći: ,,Progovara mali krokodil iz duboke rijeke Nil /.../“ uz ritam bubnja ukrašenog suncokretom, a čija je udaraljka povezana sa klovnovskim cipelama. O da, dobro ste čuli - pravo muzičko čudo!
Dok su se svi smejuljili i igrali uz veselu muziku, niotkuda se pojavilo još klovnova obučenih u crno sa crvenkastim nosićima. Zabavljali su publiku raznim trikovima i šalama, što je preraslo u predstavu za sebe. Iz grupe se izdvajao po koji klovn i govorio u šta veruje. - Verujem u travu! - reče jedna devojka i nestade. Već treptaj kasnije, vidimo visoku svilenu užad, koliko i jedno više drvo u komšijinom dvorištu, i nju kako se igra oblicima ljudskog tela. Kako se sa drveta mora sići, tako se i naš izvođač spušta niz uže, silazi u stvarni svet pripremajući se za put. Još jedan treptaj, kad negde u daljini, pojavi se mini bus napravljen vrednim rukama naših cirkuzanata. Iz autobusa izlazi jedna putnica - govornica koja tajanstvenim jezikom pištaljke gledaocima želi dobrodošlicu i čestita svečano otvaranje festivala.
Brojna publika nestrpljivo ulazi u šator i zbunjeno seda na klupe, zato što ima mnogo ljudi, a i zato što u publici sede dva čudna čoveka - sa kesama na glavi!
Predstava počinje - oni se bude i pokušavaju da se provuku kroz masu i dođu do scene noseći jedan stub. Čin stavljanja kese i sam naslov predstave daju utisak obezličenosti koja se kasnije širi na publiku. U figurativnom smislu, teško je kada jedan čovek ne vidi šta radi, a kamoli dvojica; čime se nameće pitanje da li znamo šta radimo i onda kada vidimo? Odgovor koji nam likovi nude nije pozitivan, jer u jednom trenutku otkrivaju svoja lica i niz banalnih radnji poput sastavljanja drveta i postavljanja kesa na grane se nastavlja.
Pošto lice otvara put ka ličnosti, vreme je predstaviti junake. Oni su 40 i 60, inspirisani češkom animacijom ,,A je to“ ili ,,Pat i Mat“ i Beketovim delom ,,Čekajući Godoa“ što je primetno u odabiru izraza, u komici i dinamici između likova koja je nekada takmičarski nastrojena. Čini se da je u njihovoj radnji važna referenca na Beketa. Šta znači izgradnja drveta? Koja je njihova misija?
Misija je, po svemu sudeći, mizija koju ni tajni agent Izi ne bi mogao da reši, jer konačnog ključa nema. U prilog nerešivosti situacije ide i deo nastupa kada junaci gledaocima daju papirne kese. Niko nije siguran šta se dešava i šta bi trebalo raditi, osim dece koja vrlo dobro znaju šta se sa kesama radi - pa stavljaju se na glavu. Uključivanje publike u proces obezličavanja implicitno poručuje da je ona na istom mestu kao i umetnici na sceni. Posmatrači sada fizički ne vide, ali da li su ranije kada je bilo moguće koristiti čulo vida zaista gledali dalje od kartonskih stubova?
Otvoreni kraj sa smehom dočekan je gromoglasnim aplauzom uz oduševljeno zahvaljivanje izvođača Milana Manića i Goražda Osojnika. Žurka koja je usledila najavljuje ciklus divnih večeri i druženja za uzraste od 4-60+. U pištajućem stilu putnice - govornice poručujemo svima koji su željno iščekivali prve nagoveštaje festivala : TduTduTduTdu Tdu TduTdU ili, za one koji ne znaju - Dobrodošli na Cirkobalkanu, a i Bitef!
.jpeg)