Snago, ne pristaj da budeš nečija, ali, snago, ne napuštaj me. Ti si moja, i svačija, a ne pripadaš nikome. Ti si u meni, i u Jelenama, Anama, Dajani, Ivanu, Joani, Katarini, Mariji, Mini, Olgi, Ružici Anji - mojoj prvoj bitefovskoj drugarici i saborkinji, svima onima koji će ove godine vredno i strastveno pratiti snage koje u Beograd pristižu odasvud. Snago, ti si u svima koji vole, ili ne, koji gledaju, slušaju i čitaju, da bi videli, čuli i saznali, ti si u pozorištu i pozorište je u tebi.
I ne pristaj na apsolutno posedovanje, i ne prestaj da uvek budeš tu.
Ne prestaje ni Bitef. Pedeset sedmo izdanje festivala okuplja, između ostalog, tim blogera koji čine, interno zvani, veterani i sveže, nove snage posvećenih teatrofila.
- Može li snaga da postoji bez onoga na kome ili kroz koga bismo je osjetili? Možemo li je primijetiti uopšte ako nije usredištena u nečijem bivanju, nečijoj fizičkoj postojanosti? Snaga postaje snaga kada sebe živi kroz oblik, vidljiv i jasan. I kada samu sebe osjeti kroz djelovanje tog nekog. Oblika.
Snažno kroz snagu postaje takvim, ali snažno uslovljava postojanje hrabrosti da tu snagu i okusi, da joj se ponudi, ne bi li ona izabrala da mu se otvori.
A Bitef je hrabar. Mislim da se snaga otvara hrabrosti ovogodišnjeg skupa svjetonazora onih koji su vjerovali u pozorišno, u stvoreno zarad nadlične svrhe, a koja je u službi ljudskog u čovjeku, često njemu samom nepoznatog. Mislim da se otvara hrabrosti pozorišnog, onog što postoji dok traje i briše se kada više ne postoji.
Mislim da ćemo oblik te snage i vidjeti. Da ćemo je osjetiti. Koliko nam ona sama bude dopustila. Ili koliko zaslužimo, pred njom, bitefovski drskom.
Dajana Josipović
Ove godine, selektorski posao dovršen je u osnaženom triju - Nikita Milivojević, Tijana Grumić i Ksenija Đurović odabrali su radove etabliranih, ali u dobroj meri i mladih autora i autorki koje prožima zajednička tematska linija - otpor, pobuna i nepristajanje. Za sve ovo potrebna je neizmerna snaga. Zato je za slogan savršeno adekvatan izabrani stih iz pesme Šuma, plug, jagorčevina Radmile Petrović, pesnikinje koja iskrenim, senzitivnim i ubitačnim pisanjem otvara prostore za sve snažniji, nadolazeći uragan poetskih glasova koji obuzima čitalačku publiku neslućenom brzinom. Koliko je tek snage neophodno za stvaranje ovakve poezije koja, čini se, osvaja brže i efektivnije negoli pojedine političke snage.
Snaga, o kojoj govori stih, sada i slogan, prestaje da biva alegoričnom, poetskom slikom na papiru, ona jeste lajtmotiv za kojim tragamo oduvek, u ovim trenucima veoma intenzivno, i nadamo joj se više nego ičemu. Pozorištem do snage. Verujemo u nju i iščekujemo je budno. Svom snagom do pozorišta. Ali ne samo to, ohrabrujemo je u sebi, zalivamo u našim dvorištima ili na terasama, sadimo u parkovima i namerno, kao slučajno, pokoje seme ovlaš ispuštamo dok koračamo betonskim stazama ovog grada.
Tako ćemo u glavnom programu imati priliku da vidimo snažne umetnike i umetnice iz Grčke, Litvanije, Švedske, Belgije i Burkine Faso, Nemačke, Mađarske, ali i one domaće, čiji su se radovi ispostavili veoma relevantnim i reprezentativnim iz perspektive selektorskog tima.
Festival takođe čini neizostavni prateći program predvođen Bitef Polifonijom i programom savremene cirkuske umetnosti Cirkobalkana, kao i Susreti sa autorima ovog puta sa Anom Pinter. A ove godine posebno mesto zauzima i predavanje prof. dr Ane Vujanović Od proleterijata do prekarijata - i nazad! u kom predavačica stavlja u fokus zanemarenu, izbrisanu i zatrtu klasnu analizu umetnosti. O svim ovim sadržajima moći ćete da čitate na stranama našeg bloga. I ne samo njima - ujedinjeni tim uveliko raspoređuje snage.
Tokom priprema ovogodišnjeg izdanja, pokrenuta je višesmerna akcija koja otvara mogućnost za dijalog, počevši od pitanja kakav nam Bitef treba. Bitef koji uključuje zajednicu, i čuje je. Na društvenim mrežama, najpre na Instagramu, možete potražiti odgovore na ta pitanja, ali najuzbudljivije je ono koje se, verovatno, otvorilo u svakom od nas koji redovno pratimo i odrastamo, živimo i starimo uz teatar i Bitef. Gde smo mi u/na Bitefu, a gde on u nama?
Na ovaj festival, jedan od najstarijih pozorišnih u Evropi, stigao sam mlad, sada već pre deset godina, možda i više, kao student Fakulteta političkih nauka i pozorišni amater, u najlepšem smislu te reči, kada sam od Anđelke i Irene pozajmio tada belu akreditaciju za učesnike pratećeg programa. Već sledeće godine počeo sam da aktivno radim na blogu.
Kako biva, pečenje iskustvenog kolača se počinje od direktne komunikacije s publikom, anketirajući one koji su gledali predstavu. Slušali smo najrazličitije stavove, ideje, a beleženjem, dakle arhiviranjem utisaka pozorište se veoma dobro da pročitati i izučiti, i ono najvažnije - upoznaju se ljudi, oni koji dolaze gladni i koji čine festival podjednako kao autori, izvođači, selektori i čitav tim koji stoji iza organizacije. Umnožene snage anketara se zbijaju i polemišu, dele utiske o utiscima, prekucavaju ih i prosleđuju. U međuvremenu, uspevaju da isprate neizostavne razgovore sa autorima, prilikom kojih se postavljaju pitanja - osnovna delatnost kvalitetnog pozorišta, kažu. Odgovori uvek budu raznovrsni. Neki nas iznenade, neki uzbude, neki inspirišu ili isprovociraju, zadive i zapanje. O svemu značajnom, takođe, blogeri izveštavaju u redovima koje pratite narednih dana na stranama Bitef bloga. A onda, posvećenošću i iskustvom, stižu i privilegije - mogućnost neposrednog, u nekim slučajevima čak i emotivnog i veoma osnažujućeg razgovora sa samim autorima tet-a-tet.
Lično sam imao priliku da upoznam i vodim razgovor s nekim od sjajnih umetnika i umetnica posle kojih mi je postajalo jasnije kako se gradi, neguje i unapređuje arsenal za kreiranje ubojitih dela koja bivaju selektovana za ovakav festival. Ti trenuci se pamte i, bez sumnje, utiču na one koji se na bilo koji način bave umetnošću.
Eto, to sve rade oni čiji se tekstovi čitaju i čitaće se.
Bitef je u dobroj meri, na razne načine, formirao moj ne samo pozorišni, već uopšte estetsko-etički ukus, ako se etika uopšte može tretirati kao ukus. Otvorio me je, usmerio na kritičnost u analizi i senzibilisao za uvažavanje, razumevanje i lične aspiracije prema raznovrsnim formama i izrazima, ali i prepoznavanje i potencijalne pravce kojim se može krenuti, gde sve može da se stigne, kakvim i kolikim putevima. Retko prohodnim i lagodnim, ali često plodonosnim.
Kroz tih deset godina, i sâm sam prošao kroz formalnu dramsku edukaciju, aktivnu participaciju u osnivanju nezavisnog pozorišta, neformalnu ali veoma kvalitetnu i sistematičnu, strukturisanu edukaciju i praksu na polju savremenog plesa, koreografije i performansa, a potom i na osnivanje malog plesnog kolektiva, dok sam istovremeno imao prilike da o svemu tome učim i osećam, osmatram i upoznajem specifične umetničke perspektive kroz tekuća izdanja Bitef festivala.
U, za mene prelomnim trenucima, gledao sam predstave, performativna dela i hibridne forme koje su iznimno uticale na moj, uvek lični rad u teatru. Od glavnih programa koji su nudili uvid u megalomanske projekte, skupe produkcijske okvire, neverovatno kreativne interpretacije poznatih priča, komada ili sasvim nove, naoko jednostavne autorske pristupe, preko divnih iskustava na programima Bitef polifonije, u kojima sam se nalazio na raznim pozicijama - kao član publike, izvođač ili deo proširenih uređivačkih odbora, do predstava i performansa Cirkobalkane, kroz koje sam podrobnije upoznavao umetničke forme koje su mi bile daleke, neistražene ili sasvim nove, samim tim inspirativne i izazovne.
- Sloganom: „Snago, ne pristaj da budeš nečija!“ ovogodišnji Bitef inspiriše umetnike i sve nas koji volimo umetnost da zajedno skupimo snagu, zavrnemo rukave i otvorenih ruku prihvatimo i prevaziđemo svaki izazov pred nama. Ovogodišnji program satkan od raznolikih predstava svojom tematikom naglašava izazove sa kojima se svi susrećemo, ali nas, uprkos njima, inspiriše da nastavimo s borbom i budemo snažni uoči bola.
Marija Đorđević
- Snaga jednog društva je njegov narod, kultura njegov garant opstanka, a politika instrument kojim se sve pređašnje uređuje i održava. Gde smo mi u ovom sistemu? Jesmo li malo pobrkali funkcije ovih institucija? Kako mislimo da opstanemo ako izvor našeg opstanka biva sputavan u svojoj funkciji? Ako se iskorišćava od strane instrumenata?
Mnogo je pitanja, malo odgovora, zato kultura mora da ostane nezavisna, i zato snago ne budi ničija i opstaj!
Katarina Pejić
Snaga, mladost, ljubav, zemlja, sloboda, pobuna, telo, želja, prošlost, budućnost, sve od navedenog tokom najave festivala jesu reči, ali i vrednosti za koje se, mislim, još vredi boriti. Samo dokle? I na koji način? Iako svi već znamo da mora borba, umemo da postanemo umorni i beznadežni. Da li kvalitetno pozorište tu može da pomogne? Svakako. Da li od pozorišta treba to da očekujemo? Možda. Vremenom sam naučio da ne treba previše očekivati ni od koga ili čega, posebno ne od umetnosti, ali se, nekako, uvek dešavalo da me nešto što radim ili gledam podstakne da protiv učmalosti, apatije, površnosti, bezbrige, nedostatka sadržaja, odsustva snažne ideje i sličnih oponenata nikad ne posustajem i ne predajem rundu, već da istrajem u tom duelu obaranja ruku s destruktivnim snagama. Jer je veoma specifična konstruktivna snaga neophodna za smislenu, proaktivnu i plemenitu borbu na bojnom polju kakvo je savremeno pozorište.
Dok čekamo neke od ponuđenih solucija kroz predstave koje nam stižu, ništa nas ne može zaustaviti u intimnom promišljanju i maštanju o sredstvima kojima se možemo služiti kako bismo osvojili, sačuvali ili odbranili univerzalne vrednosti s početka ovog pasusa na koje svako od nas ima svoje, rođenjem stečeno, pravo.
- Pronalazim snagu u mraku sale dok gledam, učestvujem, igram se… Moja snaga je moja pobuna. Moj pokušaj i moja borba da ne odustanem i da ne prestanem da verujem.
Ana Grigorović
Zaključujem i ponavljam - snago, ti si u svima koji vole, koji gledaju, slušaju i čitaju, ti si u pozorištu i pozorište je u tebi. I ne pristaj na apsolutno posedovanje, i ne prestaj da uvek budeš tu.
Za sve kojima si neophodna. A mi smo ti spremili buket jagorčevina.
