Jedan od glavnih događaja 51. Bitefa, a izvesno njegov najveći kuriozitet, jeste gostovanje predstave Olimp proslavljenog belgijskog reditelja Jana Fabra. Ova predstava traje, bez pauza, puna 24 sata, a zasniva se na celokupnoj grčkoj mitologiji, onako kako je ona artikulisana u Homerovim epovima i tragedijama Eshila, Sofokla i Euripida. Scenski jezik ove predstave je vrlo specifičan, a mogao bi se podvesti pod najšire određenje fizičkog teatra (pre nego plesnog): grupa od tridesetak vrhunskih glumaca i plesača izvodi mnogobrojne epizode jedne telesno, pa i duhovno izuzetno zahtevne scensko-koreografske partiture, epizode koje asociraju na pradrevne rituale, savremene sportske ili vojne „vežbe“, oživljene antičke skulpture ili freske, dionizijske orgije... U pogledu osećajnosti ili spiritualnosti, ova predstava ponajpre predstavlja obnavljanje Dionisovog kulta u savremenom ključu, sa svim onim što je u njemu užasavajuće, zavodljivo, opasno, ali pre svega lepo, uzbudljivo i katarzično: kao takva, predstava Olimp je veličanstvena oda životu.
